Ena Savršena

Opis

Devojčica Ena je veoma volela tačnost i red. Želela je da sve bude na svom mestu i izgleda baš kako treba. Kada bi napravila grešku, kada joj drugi ne bi potvrdili da je sve uradila savršeno ili bi pomislila da se od nje očekivalo više, Ena bi se veoma uznemirila. Zato je često imala osećaj kao da duboko u stomaku nosi neki čudan čvor.

Jednog popodneva, već je deset puta ispočetka počinjala da crta crtež za domaći zadatak. Bila je toliko nervozna i nesrećna da je iz njenog stomaka izletela – Zbrčka! To malo, zamršeno stvorenje odlučilo je da pomogne Eni da, korak po korak, završi crtež kojim će pre svega ona sama biti zadovoljna.

Zašto je važno razvijati socioemocionalne veštine od najranijeg uzrasta?

Socioemocionalne veštine obuhvataju širok spektar znanja o sopstvenim emocijama, odnosima sa drugima i odgovornom upravljanju sopstvenim odlukama i ponašanjem. One su važne za uspeh u svim kasnijim odnosima koje će dete ostvariti, kao i za njegov lični i profesionalni razvoj tokom školovanja i u odraslom dobu.

Razvijajući socioemocionalne veštine, dete uči kako da reguliše emocije, preuzme odgovornost za svoje ponašanje i odluke, uspešno komunicira i gradi odnose sa drugima, kao i kako da se nosi sa zadacima i rešava lične i profesionalne probleme. Ukratko, socioemocionalne veštine doprinose većem kvalitetu života i većem zadovoljstvu odnosima koji su nam važni kao društvenim bićima.

Deca i perfekcionizam

Sigurno poznajete bar jednog odlikaša za kog se podrazumeva da će imati najbolje ocene iz svih predmeta, da u svemu daje svoj maksimum i da će zasigurno biti pohvaljen od strane učitelja i roditelja. Težnja da budeš najbolja verzija sebe i sve uradiš savršeno ume da bude vrlo podsticajna, ali i teška i sputavajuća. Kod dece, kao i kod odraslih, perfekcionizam može biti izvor snage, ali i uzrok velikog stresa. Zdrav perfekcionizam podstiče učenje i ulaganje truda. Nezdrav perfekcionizam sputava kreativnost zbog straha od neuspeha, navodi decu da odustaju i predstavlja izvor anksioznosti, ljutnje i tuge.

Zato je važno pronaći zdravu ravnotežu u kojoj će dete biti podstaknuto da se trudi i napreduje, ali će istovremeno umeti da prihvati sopstvene greške i da ih ne poistovećuje sa svojom ličnom vrednošću. Iz grešaka učimo, a cilj nije da budemo savršeni, već da budemo zadovoljni sobom i rezultatima koji proizlaze iz iskrenog truda.