Opis
Jedan medvedić jako je voleo da se igra sa drugim životinjicama i igračkama, ali kad je trebao da krene u vrtić, odjednom se jako uplašio i počeo da plače.
− Mama, ja ne bih išao u vrtić − stalno je ponavljao uplašeni meda. Mama i tata jako su se iznenadili, jer su mislili da će se medi dopasti mesto gde ima puno igračaka i druge dece. A i u vrtić se jednostavno moralo ići. Meda je u početku bio jako uplašen, ali vaspitačica mu je pomogla da se malo privikne, a mama i tata su obećali da će uskoro doći po njega. Tako je i bilo.
Osećaj straha kod dece
Sva deca doživljavaju strah pa se to smatra normalnim u detetovom razvoju. Bez obzira na to da li se odrasloj osobi detetovi strahovi čine realni ili ne, za djete su oni realni i na odraslima je da pronađu način kako da se djete ponovno osjća sigurno i zaštićeno uz njih. Kako se detetova mašta isprepliće s realnošću, naročito je važno da roditelj (i/ili druga odrasla osoba koja odgaja dete) pomogne detetu da se nosi sa strahom, da ga smiri, da mu pruži podršku uz pomoć fizičkoga kontakta i umirujućih rječi.
Adaptacija ili prilagođavanje na vrtić – strah od odvajanja od roditelja
Polazak u vrtić ili jaslice velika su promjena u detetovu životu. Neka deca priviknu se brzo i bez poteškoća, dok druga osećaju veliki strah i teskobu. Kada pružaju otpor vrtiću, deca zapravo nastoje da izbegnu situaciju koju doživljavaju kao pretnju svojoj sigurnosti. Ono čega se deca plaše kad su odvojeni od roditelja je gubitak sigurnosti. Stoga je na roditeljima da dete umire i uteše da smanje napetost, ali i da oni sami budu smireni i strpljivi dok djete ne shvati da polazak u vrtić ne ugrožava njihovu sigurnost i zaštitu koju trebaju od roditelja.
Terapeutske priče
Medu je strah da ostane u vrtiću spada u tzv. terapeutske priče.
Dodatak sa savetima za roditelje
Kroz jednostavnu priču deca se uči kako da prepoznaju sopstvene emocije i reše problem ili zadovolje potrebu koja stoji iza straha. Ali slikovnica ima i dodatak sa savetima za roditelje koji će im pomoći da bolje razumiju ponašanje svoga deteta te da mu pomognu da na prihvatljiv način izrazi svoja osećanja.
