Oda sestrinskoj ljubavi

Recenziju ove knjige počinjemo bez uvoda, velikih epiteta i najava, žureći da vas uvedemo u njen svet što je pre moguće.

Čim otvorite prve stranice, biće vam jasno i zašto. Pande su oda ljubavi, bliskosti među sestrama, majčinskoj brižnosti. Pande su priča o dve različite prirode deteta i o tome koliko je važno osetiti dečje potrebe.

Ovo je jedna od onih knjiga koje je toliko lepo i lako čitati, a nije lako o njima pisati, jer im svako tumačenje i prepričavanje oduzima autentičnost emocije. Čitaju se u jednom dahu, iznova i iznova, uvek uz isto uzbuđenje kao da ih čitate po prvi put.

Maestralne ilustracije će vas na prvi pogled i prvo čitanje izmestiti i smestiti tik uz dve sestrice, crvene pande, na njihovo sta blo bambusa, da oslušnete kako dišu, spokojne, ušuškane i zaštićene najsnažnijim štitom na planeti zemlji majčinskom ljubavlju. Odmah ćete poželeti da ostanete uz njih, nahranite se toplim emocijama i saznate gde će vas njihova dečja priroda dalje odvesti. A pošto je reč o dve mlade, radoznale, razigrane sestre, pogađate da je na pomolu avantura.

Mila i Lina, na prvi pogled slične, a zapravo senzibilitetima potpuno različite, rastu i provode vreme u igri i istraživanju, uvek pod budnim okom brižne mame. Svaka od naše tri
junakinje ima ozbiljan zadatak pred sobom: mama da zaštiti decu, a deca da upoznaju svet. I sve to na prvu zvuči lagano i podrazumevajuće, ali je istinski vrlo zahtevno. U tom trouglu
mama-ćerka-ćerka, svaka od junakinja se trudi da ispuni ono što se od nje očekuje i za mrvu ostaje slepa i za svoje i za tuđe potrebe.

Svako ko je odgovoran za odrastanje dece vrlo dobro razume intenzitet brige mame pande. Treba sačuvati decu od opasnosti, postaviti im granice, a povrh svega naučiti ih da se vole, čuvaju i uvek budu tim. S druge strane, svaka od devojčica istovremeno želi da ispuni mamina očekivanja i ne razočara je, ali i da ispoštuje svoju prirodu. Uz sve to, treba paziti da se ne naruši odnos sa sestrom. Iako knjiga to ne kaže eksplicitno, jasno je da poređenje (da ne kažem rivalitet) među pandicama svakako postoji. Mama teži da ih posmatra kao jednake i postavlja im identična pravila. Ali, one nisu iste i ne treba da budu, jer svaka od njih ima pravo na svoj senzibilitet.

Mila je mirna i oprezna. Njoj ne padaju teško mamine smernice i granice. Lina je življa, radoznala, pomalo divlja. Koliko god želi da ispoštuje obećanje i ne ide u zabranjene planine, zovu je i mame daljine. Jednog jutra, želja za avanturom bila je snažnija od stega postavljenih granica i otisnula se u nepoznato. Ipak, pre polaska, rekla je svojoj sestri gde ide i insistirala da ide sama, ne bi li je zaštitila od potencijalne opasnosti. Mila, uplašena za Lininu bezbednost, kreće za sestrom da joj čuva leđa. Time obe (svesno ili ne) ostvaruju najveću maminu želju da brinu jedna o drugoj šta god se desilo.

Zaplet je očekivan: pandice najpre ostaju zapanjene lepotom novootkrivenog sveta, a onda, u susretu oči u oči s leopardom, na teži način saznaju zašto je mama rekla da su planine opasne.
Iz nevolje se izvlače za dlaku, zahvaljujući onoj najsjajnijoj niti koja je protkana kroz čitavu priču: snazi sestrinske ljubavi. Pokunjene, preplašene, umorne, posramljene što su prekršile obećanje, vraćaju se kući.

Mama nije šizela. Nije vikala. Nije posramljivala svoje devojčice u stilu „jeste li vi normalne, sram vas bilo, neću da vas čujem, da vam više nije palo napamet…“ Osetila je ogromno olakšanje
što su pandice dobro i rekla samo veliko, najsnažnije: U REDU JE.

U odsudnom trenutku, mama je svojim pandicama bila najveća podrška. A kada je tako, velike životne lekcije se zaista nauče, i to dugoročno. Ne iz straha od kritike, ne iz želje da delujemo poslušno pred roditeljima, već iz iskustveno proživljenog i iz razumevanja i ljubavi koju istinski osetimo od roditelja kada nam je to najpotrebnije.

Mama panda, u zagrljaju s devojčicama, daje novo obećanje – da će se truditi ne samo da voli i čuva, već i da ČUJE svoju decu. Uz obećanje da će VEROVATI jedne drugima, ova porodica mirno odlazi na spavanje, spokojna i okupana najčistijim emocijama. Nema lepšeg šlagvorta za „čiča miča i gotova priča“ i poljupca za laku noć od jedne ovako nežne, životne priče koja slavi i neguje snagu porodice.