Imam ideju!
Sigurno znate onaj osećaj kada nekom najbližem pišete čestitku za rođendan. Imate veliku želju da napišete baš one reči koje će preslikati vaše najiskrenije emocije, a poruka deluje kao kliše. Na kraju, jedan čvrsti zagrljaj zameni sve reči, a emocija se sačuva od interpretacija.
Upravo tako se osećam i ja dok pokušavam da napišem recenziju za knjigu Ideja koja je dobila krila. Toliko je lična, sveobuhvatna, nežna, poletna, inspirativna da se prosto opire interpretaciji. Tera te da je uvek iznova čitaš i svaki put te ispočetka prodrma i razneži, kao da je čitaš prvi put.
Ne da se Ideja spakovati ni u jednu formu. Kažu da je knjiga za decu, ali zapravo pripada i odraslima. Ona je i proza i poezija, i priča i pesma, i podstrek i opomena. Govori i o tebi i o meni. Jer oboje sanjamo i stvaramo, onoliko koliko sebi damo za pravo.
Ova knjiga nas podseća upravo na to da svako od nas u sebi ima makar jednu ideju koja je dovoljno snažna da svet učini boljim mestom. Ne kažem da će svaka ideja da preraste u epohalno remek-delo umetnosti, ili da se transformiše u teoriju relativiteta. Ali ako veruješ u sebe dovoljno da svom talentu dozvoliš da postoji i da se razmaše, ne možeš a da ne osetiš radost. U tome je trik. Vera u sebe, istrajnost i inovativnost menjaju svet. Čine nas boljima, plemenitijima. Boljim uzorima. Pogotovo danas, kada na svakom koraku čuješ sat koji ti ubrzava ritam življenja i tera te da grabiš, gutaš, juriš, kupuješ, gomilaš. Da zaboraviš na sebe.
Zato je važno da ovu knjigu čitaju i deca i odrasli. Deca da se podstaknu, a odrasli da se podsete zašto je važno slušati sebe i biti istrajan, makar ti okolina govorila da nisi dovoljno dobar.
Nije ni hrabri dečak, junak naše knjige, bio pošteđen ovih briga i unutrašnje borbe. U početku se stideo svoje ideje, a kad je malo bolje upoznao, poželeo je da je podeli sa svetom. Pogađate – ismejali su ga. Ipak, kako to deca često znaju mnogo bolje od nas odraslih, verovao je svojoj intuiciji i prkosno i ponosno sačuvao snagu svoje ideje.
Ali onda sam shvatio da oni ništa ne razumeju.
Odakle im pravo da sude?
To je MOJA ideja,
kakva god da postane i kakva god da bude…
Niko je bolje od mene ne zna.
Možda je malo drugačija, pomalo luckasta, čudna.
Pa šta?
Imam ideju!
Hajde da verujemo.
U umetnost, u talenat, u lepotu.
U knjigu.
