Šta raditi kada je dete ljuto, tužno, posramljeno, ljubomorno? Pronaći rešenje za takve dečje reakcije uvek je izazov za roditelje i vaspitače. Međutim, pre nego što krenemo da tražimo rešenje, trebalo bi da pomognemo samom detetu da razume sebe i svoje emocije.

U tome će pomoći serija terapeutskih slikovnica „Podrška roditeljstvu“ koje je izdao JRJ Moj izdavač. Knjige su namenjene deci mlađeg uzrasta, ali ono što je posebno važno, to je da ove knjige nisu samo za decu već i za roditelje, vaspitače, staratelje…

Na kraju svake knjige, autorke Tatjana Gjurković i Tea Knežević dale su stručne savete za sve odrasle koji se bave decom. Tatjana i Tea su magistri psihologije, terapeutkinje i i osnivačice Centra za psihoterapiju i edukaciju „Preventus“ u Zagrebu. Obe su posvećene individualnoj psihoterapiji s decom koja imaju socioemocionalne poteškoće i odraslima. Zato smo Teu zamolili da nam bliže objasni važnost ovih slikovnica.

  • Kao terapeutkinje koji su svoju karijeru posvetile psihičkom zdravlju dece i njihovih roditelja, autorke ste brojnih knjiga na temu psihoterapije igrom, priručnika, publikacija i tepaeutskih slikovnica. Edicija „Podrška roditeljstvu“ je jedna od takvih projekata. Zašto su ove slikovnice posebno važne?

Ove slikovnice su važne jer opisuju situacije u kojima će se većina dece nekada naći, a s naglaskom na to da se opiše i verbalizuje dečja perspektiva, jer to je upravo ono što deca uglavnom teško razumeju i ne umeju da objasne kada su preplavljeni emocijom. Time im se daju reči i uče se da opisuju telesne senzacije, osećaje, kao i želje i misli koje se jave pri određenim emocijama. Kada deca razvijaju svesnost o svojim emocijama i kada razvijaju kapacitet da ih iskažu rečima, tada je veća šansa da će ih okolina razumeti i imati primerenu reakciju na dete. Dodatno, kroz dijaloge i opise unutrašnjih stanja pojedinih likova, slikovnice olakšavaju odraslima da osete empatiju prema detetu kada se javi slična situacija, te je tako veća šansa da će se izbeći neprimerena reakcija i otežavanje situacije koja je sama po sebi već izazovna.

  • Sve slikovnice pričaju jednostavnu i zanimljivu pričicu o životinjama koje imaju ljudske emocije. Koje su to emocije o kojima govore ove knjige i zašto ste izdvojili baš te emocije?

Glavni likovi su životinjice, jer je ideja da ove terapeutske priče kroz metaforu prenesu važne poruke. Naime, iako slikovnice imaju i psihoedukativnu notu, ipak je važna i poruka koja se dobija kroz simboliku. Odabrale smo emocije ljutnje, straha, tuge, sreće, te smo napisale po četiri slikovnice vezane za svaku od ovih emocija. Uz to, napisale smo i po jednu slikovnicu na temu postiđenosti, krivice, razočaranja i poniženosti. Prve serije pisane su o osnovnim emocijama, koje se najčešće i najlakše mogu primetiti kod dece. Njih smo odabrale zato što, iako se neke emocije kao što su ljutnja, strah i tuga često javljaju kod dece, i dalje vidimo kako mnogi odrasli nemaju adekvatne reakcije kroz koje bi pomogli detetu da iskaže svoju emociju, da mu pokažu empatiju te da se granica odnosi na detetovo ponašanje, umesto da se detetu zabranjuje da npr. bude tužno, ljuto ili uplašeno. Deca će osećati emocije, to je neupitno, a ono na što mi odrasli možemo uticati jeste hoće li se deca uz nas osećati dovoljno sigurno da nam ih pokažu i da prihvate našu pomoć u regulisanju emocija. Intenzivne emocije otežavaju da upravljamo svojim ponašanjem, a kod dece je to posebno izraženo. Zato, da bismo izbegli štetne reakcije na situacije kada deca pokazuju emocije, važno je razumeti šta se pri kojoj emociji javlja detetu u telu i mislima, te kakva ponašanja možemo očekivati kada se javi neka emocija. Kada i detetu i odrasloj osobi to bude jasnije i predvidljivije, lakše će doći do primerenog ponašanja i čuvanja odnosa.

  • Na kraju svake knjige dajete objašnjenje roditeljima šta je to tuga, ljutnja, razočaranje…, čime ta emocija može biti izazvana kod dece i kako se nositi s njom. Da li ste u svom individualnom terapeutskom radu s decom i odraslima stekli utisak da roditelji ne razumeju reakcije i ponašanja svoje dece?

Često roditelji budu pod uticajem vlastitih snažnih emocija kada u nekom trenutku ne mogu razumeti zašto se dete boji ili zašto je ljuto ili oseća neku drugu neugodnu emociju. Može se javiti osećaj nemoći ili se pak roditelj može osećati neuspešnim ako dete često iskazuje neugodne emocije. A kada je i roditelj pod uticajem vlastitih snažnih emocija, tada teže razume dete, teže se povezuje s detetom, teže oseti empatiju prema detetu. Zato nam je važno da normalizujemo emocije i olakšamo roditeljima da zaista razumeju dete, da bi mogli razlikovati detetove emocije (koje je važno prihvatiti) i detetova ponašanja (koja je u redu validirati, postavljati granice ili usmeravati).

  • Kako ove priče o životinjama zapravo utiču na decu? Kakve reakcije roditelji mogu da očekuju od njih i kako će knjige konkretno pomoći deci?

Deca uče da prepoznaju emociju i emocionalnu potrebu i da je iskažu rečima, uče da opišu šta osećaju u svom telu i kako da se izraze. Kada deca razviju kapacitet da mogu da objasne šta osećaju, tada se smanjuje potreba da to pokazuju kroz burne reakcije. Takođe, uče o tome šta je nekome potrebno kada oseća neku emociju. Dobijaju konkretne ideje kako mogu da pokažu emociju na primeren način ili kako da reše neku izazovnu situaciju. Još jedan važan učinak ovih priča jeste da deca, slušajući o nekom glavnom liku koji se oseća kao oni u nekom trenutku, uče da je normalno osećati se na taj način, da je to u redu. Time zapravo osete empatiju prema samima sebi u sličnim trenucima.

  • Kom uzrastu su namenjene ove knjige i da li će one na sve uzraste uticati na isti način?

Slikovnice su namenjene za decu stariju od dve godine, no ono što nam se pokazalo kroz iskustvo jeste da su korisne ne samo deci predškolskog uzrasta već i deci školskog uzrasta, ali i odraslima. S obzirom na to da slikovnice nude priču koja kroz metaforu opisuje razne situacije, uvek je vrlo subjektivno kako će na nekoga uticati. Nekome će pri prvom čitanju to možda biti samo zanimljiva priča koja ima lepe ilustracije, a neko drugo dete će možda nakon prvog čitanja odmah tražiti od roditelja da više puta ponavlja čitanje neke od ovih slikovnica, kako bi dublje upilo neke delove koje su za njega bili značajni. Ovo je tip slikovnica na koje je u redu vratiti se kroz neko vreme i ponovo je pročitati s detetom, jer kako dete odrasta, menja se i njegov spozajni nivo, ali i kapacitet za uočavanje značajnih detalja u pričama koji detetu mogu olakšati razumevanje sebe i drugih u nekim problematičnim situacijama.

  • Koja je direktna korist od ovih slikovnica? S obzirom na to da sadrže i savete za roditelje, rekli bismo da korist nemaju samo deca već i roditelji ili oni koji rade s decom na bilo koji način.

S obzirom na to da su prve slikovnice izdate u Hrvatskoj još pre pet godina, možemo reći da smo dobile puno povratnih informacija od roditelja i raznih stručnjaka koji rade s decom (odgojitelja, psihologa, logopeda…) da su ove slikovnice bile korisne ne samo deci već i njima. U slikovnicama je korišćen jednostavan rečnik kojim se daju konkretne ideje kako reagovati kada dete pokazuje neku emociju ili problematično ponašanje, a upravo to je nešto što je odraslima teško, jer su tada ponekad i sami preplavljeni vlastitim emocijama. Dodatno, s obzirom na to da slikovnice ukazuju na emocije koje osete i deca i odrasli, mnogi odrasli su rekli da su čitajući slikovnicu detetu i sami prepoznali neke svoje obrasce u pokazivanju emocija ili reagovanju na tuđe emocije, koje bi voleli da promene. Tako da razumevanje emocija zaista pomaže i deci i odraslima, i može da redukuje brojne izazovne situacije.